Ko je obveznik Zakona o informacionoj bezbednosti?

Obveznici su firme, preduzetnici i organi razvrstani u dve kategorije: prioritetni operatori (čl. 5) i važni operatori (čl. 6). Obe kategorije imaju iste obaveze — razlika je samo u visini kazni. Krug obveznika je znatno širi nego po starom zakonu i obuhvata i mnoge privatne firme koje to ne očekuju.

Ažurirano: 11.08.2026 · Izvor: Zakon o informacionoj bezbednosti („Sl. glasnik RS" br. 91/2025), čl. 5 i 6

Prioritetni operatori (čl. 5)

• Energetika i rudarstvo — proizvodnja, prenos, distribucija i snabdevanje strujom; toplane; ceo lanac nafte i gasa; ugalj; prerada bakra, zlata, olova, cinka, litijuma i bora; vodonik
• Saobraćaj — avio-prevoz, aerodromi, kontrola letenja, železnica, luke i rečni saobraćaj, putna infrastruktura, inteligentni transportni sistemi
• Bankarstvo i finansijska tržišta — institucije pod nadzorom NBS i Komisije za hartije od vrednosti (za njih važe i posebni sektorski propisi)
• Zdravstvo — pružanje zdravstvene zaštite, referentne laboratorije, istraživanje i proizvodnja lekova, obrada genetskih i biomedicinskih podataka
• Voda za piće i otpadne vode
• Digitalna infrastruktura — cloud usluge, data centri
• Upravljane IT usluge — firme koje pružaju upravljane i upravljane bezbednosne usluge prioritetnim operatorima
• Ostalo — elektronske komunikacije, DNS i registri domena, CDN, tačke razmene internet saobraćaja, nuklearni objekti, usluge od poverenja
• Organi — državni organi, pokrajina, lokalna samouprava i vršioci javnih ovlašćenja + operatori kritične infrastrukture

Važni operatori (čl. 6)

• Poštanske i kurirske usluge
• Upravljanje otpadom i ambalažnim otpadom
• Proizvodnja i snabdevanje hemikalijama
• Hrana — industrijska proizvodnja, prerada i veleprodaja
• Proizvodnja — računari, elektronika i optika, električna oprema, mašine i uređaji, motorna vozila i delovi, medicinski uređaji i in-vitro dijagnostika
• Usluge informacionog društva (uključujući e-trgovinu)
• Naoružanje i vojna oprema; svemirske usluge
• Naučnoistraživačke institucije

Tri stvari koje mnogi previde

1. Veličina firme još nije presuđena. Precizne kriterijume, uključujući broj zaposlenih i prihod, propisaće podzakonski akt (rok: 31.10.2026). Do tada nijedna firma iz ovih sektora ne može pouzdano reći „mi smo premali".

2. Ministarstvo može dodati bilo koga čiji bi prekid rada značajno uticao na javnu bezbednost, zdravlje ili izazvao sistemski rizik (čl. 5 i 6).

3. I ne-obveznici dobijaju obaveze — kroz ugovore. Obveznici moraju ugovorno da urede bezbednost sa svojim dobavljačima (čl. 7). Ako prodajete robu ili usluge obveznicima ili EU firmama, bezbednosni zahtevi vam stižu sa njihove strane, nezavisno od zakona.

Povezano: Rokovi · Kazne · Akt o proceni rizika